Ko su Anonimci? O njima je ovih dana bilo puno priče, najpre zbog obaranja  FBI sajta i sajta Ministarstva pravosuđa u SAD u ime odmazde za gašenje interneta.

Ukoliko imate povreme ispade aktivizma i trolujete, a niste preterano religiozni, eto zabave

 Dok pola sveta štrajkuje a pola ratuje, zašto ne zapratiti Anonimuse na Twitteru.

<p>SOULFOOD Serbia 4' 13'' from SENSE Production on Vimeo.</p>

(klikni na infografiku za uvećanje)

Jedina stvar gora od loše prezentacije (one gde ima previše podataka i grafikona na slajdovima i gde je recepcija materijala trokanalna - čitam, slušam i mislim o brojevima) je dobra prezentacija koja, jednom postavljena na Slideshare, ima jeziv bug.  Npr. ova prezentacija Death by Powerpoint podeljena na Slideshare. Pogledajte je ali nemojte komentarisati niti lajkovati, jer već oko godinu dana, bez obzira na klikanje "stop following comments" dugmeta, skoro svakoga dana u inbox dobijam izvješće o tome da je još neko lajkovao i ostavio komentar. Što mi ujedno ne dozvoljava da prestanem da mislim o kvalitetu prezentacija koje gledam.

Istinu na sunce:

Dobra prezentacija, dizajnirana i sa jednostavnim prikazima onoga što govoriite ne pravi se za popodne.

Tekstualna, na osnovnom Microsoft templateu  (dakle ne pravite sami svoj dizajn slajdova) može da se napravi za sat-dva-tri. Pogledajte kako da brzo kreirate powerpoint prezentaciju.  Ovo vreme od sat-dva je jedino moguće onda kada znate šta hoćete da kažete i imate sve slikovne argumente na svom mestu, tj. na svom računaru.
Smisao prezentacije nije da priča bude komplikovanija nego što bi trebalo. Niti je smisao u tome da se uobliči u tekst ono što inače govorite. Smisao powerpointa je da približi ljudima koji nisu auditivni tipovi ono što imate da kažete. Zato stavljamo slike. Ponekad inspirišemo, kinestetičari to vole. Postavljamo pitanja. Animiramo. Ili, u najboljem slučaju, imamo takve podatke da je prosti transfer informacija o onome što znamo dovoljan da izazove WOW efekat.

Šta ljudi rade kada im je dosadno na predavanju Prema mom iskustvu - tvituju do besvesti.  Ali poslednje istraživanje kaže da bi četvrtina njih radije otišla kod zubara i bavila se papirologijom nego da sluša zamornog predavača.

Kada se prezentacija pravi: isključivo onda kada imate CILJ. Imate zakazan događaj, ciljnu grupu, tezu ili novi proizvod koji želite da promovišete i prodate (u najširem smislu te reči). Ne pravite je onda kada želite da je postavite online za ljude koje ne znate o stvari o kojoj ni sami ne znate dovoljno. 

Da li je ok ponoviti prezentaciju
Zašto da ne. Ali ne celu i ne sve slajdove, i svakako ne u kratkom vremenskom razmaku. Naravno, nikako ne pred istom ili sličnom publikom. Ovakav nemar je teško oprostiv, i ujedno je odgovor na pitanje zašto su neke ekspertske veličine u Srbiji toliko kontroverzne i čak omražene: poštujte svoju publiku. Čak i ako ste profesor i nije vam strano da pričate jedno te isto godinama (e zato ja nisam :), konferencijska publika ne ume da ceni 2x odslušano isto predavanje na dve konferencije za koju su platili kotizacije. Nevažno je da li se dešavaju iste godine, tim gore ako je razmak po 24  meseca (tj. gore po vas).

Da li prezentacija treba da bude jednostavna
 Da, ali ne i banalna. Ako imate nameru, ili ako organizator ima nameru da je postavi online po završetku, vodite računa i o tome da će je neko pogledati bez vaših objašnjenja.

Kako se obezbediti od rizika
 Pri kreiranju bilo kog materijala, a naročito powerpointa za predavanje u drugoj zemlji najbolje je da ga podignete u gDocs. Ne samo onda kada je gotov - lično, podižem prezentaciju u barem 3 verzije, Zato jer kada je ja pravim ona izgleda bitno drugačije u roku od 15 minuta (u zavisnosti od količine kofeina :). Svakako je dobro da imate backup, i da poslednju varijantu unapred pošaljete organizatorima. Ako ste lenji da nosite svoj računar, naznačite im nestandardne sadržaje koji se u njoj nalaze i zamolite da provere da li je sve vidljivo pre nego što konferencija počne. Ovo vas može spasiti neprilike oko videa koji vrtite van powerpointa (isitna je da su ljudi, ako ste dobar predavač, fokusirani na sadržaj i neće im smetati da pogledaju video van plejera koji ste postavili u slajd, ali ako menjate računar može da se desi da izgubite minut-dva dok pokrenete video van svoje sheme). Podizanje prezentaicje u gDocs sa sobom nosi konvertovanje u format koji je kompatibilan sa drugim google dokumentima, tako da se i na ovaj način video (tj. ubačeni html kod za plejer) može izgubiti.

Koliko je teško napraviti prezentaciju
Ne preterano Microsoft Powerpoint je krajnje intuitivan alat, i ako znate da radite u, recimo, CMSu, znaćete i u powerpointu. Promenljive tokom ovog procesa se sastoje u ubacivanju videa u powerpoint - nije isto kod XP, Office 2003 i 2007.  Vodite računa da se takav .ppt ne prikazuje isto na različitim računarima, opet u zavisnosti od operativnog sistema. Ponesite svoj netbook na prezentaciju, tako je najčešće i najbezbolnije.  Za vrlo napredne marketare Prezi je veoma dobar alat.

Ne zaboravite da je u veštini prezentovanja najprisutniji govor u javnosti, pa tek onda slajdovi. I logika - da li možete da svoju publiku vodite sa zaključka na zaključak, metodično kroz ceo proces tako da vas ne izgube nijednom. Odbacite dakle komplikovane grafikone, prestanite da kompilirate tuđe (znajte da ima ko to primećuje), i poštujte svoju publiku - nemojte im 2x servirati isto jelo.

Šta je po vama najgora prezentacija a šta najbolja?

Moram reći da retko pišem o konferencijama mahom zato što sam veoma razočarana:

• prezentacijama "bez mesa"
• izdeklamovanim i zbrzanim (akademski intoniranim) prezentacijama
• komentarima na twitteru koji su dijametralno suprotni od onoga što je moj utisak o kvaltietu predavanja  - prezentacije
• količinom novog u predavanju (ok, za ovo poslednje razumem da nisam standardni posetilac ALI tako se retko desi da čujem bilo šta novo)

Infografika sve kaže (klik za uvećanje).
Da rezimiramo:

• Sadašnji su vam klijenti
• Potencijalni su klijenti
• Čekaju promo kod i popuste
• Zato što vas prate njihovi prijatelji
• Zanimaju ih vesti iz industrije
• Imate relevantan i interesantan sadržaj

Kako do kupaca preko interneta i šta sa njima kada su vam blizu, pisala sam davno ovde: negujte svoje kupce i potencijalne kupce.

A što se prisustva na Facebooku, Twitteru i kojekuda van sajta na vašem domenu i vašeg vlasništva tiče, nije loše podsetiti da je brend broj 1 na facebooku - Facebook.

Uživajte u predizbornoj godini, brzo će proći.

--

Društveni mediji su „zemlja slatkiša, čuda i izobilja“ za novinare. Čak i u Srbiji. Medijski poslenici širom sveta svakodnevno žive u toj „obećanoj zemlji“, BBC je još prošle godine korišćenje ovih mreža uveo kao „obavezno štivo“, a novinska agencija AP imenovala direktorku za društvene medije. Domaći mediji i novinari kao da se plaše korišćenja društvenih mreža u procesu otkrivanja, praćenja, kreiranja, i promocije informacija.

Iako bolno svesni našeg poslovičnog zaostajanja u prihvatanju novih tehnologija, postavlja se pitanje koji su razlozi za takav (većinski) stav mojih kolega u Srbiji? Zašto novinari i urednici toliko zaziru od društvenih medija, i u širem smislu interneta, kao regularnog i veoma korisnog alata u novinarstvu?

Najpre, ne postoji dobra volja vlasnika medija, urednika i nadređenih da novinarima daju „odrešene ruke“: Nema vesti dok je ne doneseš s „lica mesta“ - geslo je stare novinarske škole, u kojoj šetajući između tezgi s rotkvicama ili prometnim ulicama „naletiš“ na vest. Većina urednika i dalje tvrdi da je internet samo mesto gde se prepisuju i prelivaju teme iz offline sveta ili „gubi vreme na Fejsbuku“.
Za novinare, pretraživanje interneta u potrazi za informacijama svodi se na površnu pretragu na „guglu“ . Kad su društveni mediji poput (da pomenemo najpopularnije) Facebook-a, Twitter-a, LinkedIn –a, Digg-a, nepoverenje je još veće, a korišćenje ovih medija od strane medijskih kuća pokazuje (uglavnom) suštinsko nerazumevanje prirode i nepoznavanje ovih novih novinarskih alata.

• Tačno je - korišćenje i praćenje društvenih medija iziskuje vreme, volju i znanje, a to košta. Niko ne može da upadne u „online zajednicu“ oko neke društvene mreže i za dva dana stekne poverenje, jednu od ključnih reči nove medijske vrteške na kojoj bilo da ste tu zbog izvora informacija ili da ih plasirate, morate ljude navesti da vam – veruju.
• Ovde je još očigledniji i večiti problem novinarstva - proverljivost i pouzdanosti izvora - činjenica je da nečiji „twit“ na twitteru može da bude tačna vest, ali i potpuna izmišljotina ili „piarovski spin“. Ali, nema razloga da internet ne posmatramo kao bilo koji drugi izvor informacija - svakako moramo (ako je moguće) da ga proverimo.
• U „offline“ medijima publika se i dalje shvata kao pasivni konzument vesti, a ne aktivnog učesnika u komunikaciji i razgovoru – novom stubu onlajn novinarstva, kako to tvdi Pol Bredšo. Kod nas, za razliku od sveta, koji je te nove principe otkrio u dešavanjima 11. Septembra 2001. u SAD, a razradio u brojnim svetskim krizama od prirodnih nepogoda do ratova, nema navike medija da „obični građani“ budu deo kreiranja informacije (osim ako nisu u ulozi junaka „human interest story“) . Polovina britanskih, francuskih i nemačkih novinara koristi neku od društvenih mreža u svakodnevnom radu, a taj procenat je u stalnom porastu, pokazalo je istraživanje „Digital Journalism Study“ iz 2011. godine. Ti alati nisu zamena za tradicionalne novinarske izvore i veštine, već samo njihova dobra, korisna i brza dopuna.

Koje su to (za neke još nevidljive) prednosti korišćenja društvenih medija u novinarstvu?

• Trenutna reakcija ili – „instant fidbek“ - Ono od čega mnogi zaziru, može da bude velika prednost. Novinari pišu da bi bili čitani – a pojavljivanje na internet, bilo u svojstvu prikupljača informacija, autora na webu ili prosto dela zajednice uvek će biti primećeno, a rad uvek komentarisan. Čak se i kritike mogu konstruktivno iskoristiti.
• Provera vrednosti i atraktivnosti teme – viralnost, moć informacije da (gotovo) spontano bude deljena i prosleđivana dalje diljem interneta prevazilazeći na taj način početni kapacitet za čitanost na izvornom mediju.
• Raznovrsnost izvora – ako znate koga i gde da partite i šta da tražite, internet vam omogućava višestruko više kontaktata i izvora od onog što bi u realnosti mogli da postignete, pa maker da radite 24 sata dnevno.
• Luksuz da budete drugačiji – hteli ili ne, danas je do „neizraubovanih“ a zanimljivih tema teško doći – veliki deo sadržaja se dobija iz pres i PR agencija, prevođenjem stranih tekstova i medijskih sajtova Sve novine liče, iste vesti, vrlo malo izmenjene srećete u svim medijima.
• Prednost u brzini, blizini Ili direktnom kontaktu. U nekim situacijama, poput Izbora u Iranu ili nedavnog ubistva Bin Ladena, izvori sa društvenijh medija su najdirektniji, najbliži ili najbrži. Značajna prednost, za one koji umeju da je iskoriste.
• Pretraživanjem ovih mreža možete saznati mnogo više od „zvaničnih informacija“ o nekoj osobi - Praćenje mesta gde se ostavljaju privatne fotografije, mišljenja, stavovi, može da bude veoma korisno za pravljenje priča. U svetu postoji sve više online alata za pretraživanje ili „mašap“ programa za unakrsno poređenje mreža i podataka iz njih – poput www.spokeo.com ili www.pipl.com ili aplikacija wheredoesmymoneygo.org

Klasično novinarstvo, već je to odavno jasno svima, pa i domaćim urednicima i novinarima, je u metamorfozi. Neće umreti, kako mu mnogi zloslutno predviđaju, ali svakako mora evoluirati. Pa zašto onda ne bi poput spretnog majstora „klesali“ vesti i novinske priče uz pomoć čitave radionice glanc novih, sjajnih alata, ne zanemarujući stare. Uostalom, kad je proizvod dobar, ko još brine oko alata?

Angelina Radulović

tekst u celini preuzet sa sajta Medija centra.

Novinari, imate li čoveka koji taguje sadržaj?  Ovo sam čula u BIRN-u gde sada radim,  da je "za web izdanje i SEO najdragoceniji čovek onaj koji taguje content" :)

Redakcija 21. veka: app editor, content manager, dizajner. Dodajte na to i tim infografičara (researcher. editor, designer) i imate - pun pogodak. 
Ne možete očekivati da se nešto promeni ako sve radite po starom. Zar ne. Hm. Klkni na sliku za uvećanje - koje su veštine potrebne i kako je formiran tim.

Ponudite prvoklasan sadržaj. Ali ne svima! Jer ono što je namenjeno svima zapravo nije ničije. Ne želite "geto" izdanje koje čitaju samo penzioneri, ili jako mladi, odnosno samo muškarci ili samo žene.

Da li vam se ljudi s kojima komunicirate dopadaju? Da li im verujete? Da li su im proizvodi i usluge dobri? Da li vaš CEO misli samo na profit? Kome će se takva kompanija dopasti.
Guy Kawasaki, investitor, serijski preduzetnik, i putnik o brendovima Zappos, Virgin i Apple.

Intervju vodi fantastični Brian Solis.

Biću kratka i bez dlake na jeziku. Ovo je jedna kranje nespekulativna lista - ovo su samo A-players. I zapravo je lista regionalna :)

Idemo redom:

1.      Goran Aničić. Iskreno zapanjena količinom, brzinom i kvalitetom tekstova na Svakodnevici. Ovo je siva eminencija srpskog weba, čovek koji je verovatno među prvima formirao cene koje su drugima i trećima nisu dopadale. Tako je umesto udobne monopolističke pozicije na njega pao sav teret prvog na tržištu – odgovornost kao i velika očekivanja. Blistav momenat: fajt sa Blogowskim pre 3 godine oko toga kako koristiti Twitter. U zoru Twittera..

2.      Toni Aničić . Čovek od  koga se očekivalo da ima godina otprlike kao Dragan Varagić na osnovu odabira i obrade internet marketing tema. Kada se prvi put pojavio u Srbiji morali su da idu svuda s njim  da bi potvrdili da nije maloletan :)  Toni je inbound marketer. Blistav momenat:  Inchoo strip Never date a PR guy.

3.      Dragan Varagić. Ukratko.  treba mu odati priznanje. Makar za to što ponekad iskomplikuje ono što je krajnje jednostavno :) I svakako zato što ne preza da bez pardona uleti u sukob, i to s punom SEO-svešću da google sve pamti.  Blistav momenat: spor sa Bjutijem i ekipom sa Srbovanja:

4.      Bluesmen. Ovo nije zvezda, ovo je kometa. Ponekad promakne internet nebom  i sve osvetli na Dont hate the media, become the media. Mislim da smo se jednom sreli i upoznali na nekoj davnoj e-trgovini :) ali može još par puta, ionako me odavno zezaju za „jesmo li mi? - 3x gospođo!“ . Osnivač DevProTalk. Blistav momenat: burleska o b92 blogerima protivu nezavisnh, koji pišu na svojim domenima  

5.      Lidija Stojčić. Možda je preterano što ova dama ulazi na svaku moju listu ali njeno prisustvo na webu, kao i offline je katarzično. Ukratko, doktorica, vegetarijanka, blogerka i urednica sajta Informacija.rs, jednog od 50 najboljih po izboru PC press.  Koja ne zna da kliza J Blistav momenat: članak o Belgrade Pride. Posledica: osvanula na sajtu Stormfronta kao državni neprijatelj! I niko da zucne u tradiconalnim medijima o tome.

6.      Tanja Vehovec Mooshema. Glumica. Marketer. Lektor. Izdavač. Suosnivač i organizator BlogOpena i pokretač projekta 365 lepih dana, projekta koji ima za cilj da crowdsourcuje sve ok ljude sa weba da podele ono o čemu se ovde na istoku ređe priča – lepa iskustva. Jedna od osoba s kojom možete da se smejete! Fascinantna. Blistav momenat: konkurs za ličnog sekretara (obavezna lektira!)

7.      Ivan Brezak Brkan. Urednik Netokracije i novinar. Čuven po tekstovima koji objašnjavaju do kraja ono što smo pre čitanja mislili da znamo, tako da sve postaje tacitno i kristalno jasno. Odličan izvor za admine, početnike i profesionalce bez razlike

8.      Slobodan Marković. Mislim da on ide u dinosaure ili ente. Tu od početka interneta, a odnedavno i bloger. Specijalni savetnik u MTID. Blistav momenat: prvi tweet „gumene bombone-medvedići  su keva“ (ili tako nekako!)

9.   Ivan Rečević. Čovek kome nije gadno da piše o poreskoj politici Srbije u poređenju sa drugim, pametnijim i poštenijim, praksama oporezivanja. Autentični preduzetnik i natural-born consultant. Piše na Dan u životu kompanije. Potpuno svež i neopterećen pristup. Blistav momenat: svaki web fest.

10.  Istok Pavlović. Boluje od startapitisa, bez prestanka pravi nove sajtove, pokreće nove projekte, i besomučno piše,  sasvim besplatno!. Blistav momenat: bacanje SEO-bombe u ime i za račun dr. Zorana Đinđića.  

11.  Dejan Nikolić. Njuz.net Čovek koji je odbijao godinama da priča na e-trgovini, a onda izašao na scenu i poručio svima prisutnima da je e-commerce viagra J))) Blistav momenat: objavljivanje članka Nenada Milosavljevića o Srbinu koji je ubio ajkulu.  Ovaj članak preneli su mosovski i njujorški mediji (dopuna linkova ide u subotu) kao realan, a umalo da preuzmu i Mythbusters.  

 Isto kao i Istok Pavlović, nije ušao u Utisak nedelje. Kao što nikada i neće, zato je ta emisija sve više i više irelevantna, iako se o njoj nedeljom uveče živo diskutuje na Twitteru (hashtag: #utisak). Ali to je posebna tema i zaslužuje poseban članak.

Zašto novine gube čitaoce? Zašto televizijama pada gledanost?  Ja znam. I predlažem da i vi kreirate svoje playliste.

Ova je napravljena kao odgovor na listi u Wannabe magazinu gde je Sonja Martić je nedavno kreirala listu internet zvezda   

Dakle evo još jedne liste, pa se sporite do mile volje da li je prava i ko ovde fali :)  Sonjine zvezde, Eniaca, Miloja, Strongmana i Debeljucu, ovaj put nećemo obraditi jer su već (zasluženo) dobili prostor u online magazinu Wannabe.

p.s. srediću fontove prvom prilikom, baguje nešto.