Zašto bi prosečan PR bio nesrećan :) Kako smo dosad čuli po konferencijama i obodima istih u Srbiji, jedini razlog za nezadovoljstvo je mentalitetsko-finansijske prirode: u poslu komunikacija previše je trača i nedoslednosti, a na sve to srpski poslodavci često ne podržavaju inicijative da se krene u online PR.  Kredibilitet svih pismenih je odavno uzdrman što novinskim što PR saopštenjima, tako da su, kako se meni čini, konačno svi jedni druge ostavili na miru i odlučili da jednostavno - rade svoj posao. Onako kako znaju i umeju. Jaz nepoverenja je ostao, mada tokom krize, kada su mnoge redakcije smanjile borj zaposlenih, PR saopštenja, blogovi i twitter postaju sve relevantniji izvor informacija (više o tome u članku Novinari, PR i blogeri)

Eksplicitno: čini mi se da PR u Srbiji sporo uči. Naročito ovaj online deo - kod njih je veoma transparentna brzina učenja. Koliko je to reper ili nije, ne znam, mislim da je više ozbiljnog PR sveta kome u opisu posla nije web i da je ePR još uvek u pelenama (čast izuzecima). Drugom prilikom o fazama prihvatanja i odbacivanja određenih teza i ideja, a za sada samo da napomenem da je svim ozbiljnim ljudima od povika  da je "internet budućnost" odavno pozlilo.
Drugim rečima, to što će vulkanizeri, prodavci melema i svi ostali prodavci koji se ne stide promocije i priče pre shvatiti gde su kupci i kako im prići nego časne instiucije, lokalna uprava, banke i korporacije, nije ništa oko čega bi se trebalo nervirati.

U svakom slučaju - retko ko od onih koji su u poslu komunikacija je nezadovoljan. Eksplicitno.  Za detalje o stanju PR-a pogledajte izveštaj European Communications Monitor 2010 (PDF)

Cheers :-)