Ok, ok, svi kažu „ma to su neka deca“. I svi kažu „Jelena, nemoj da se petljaš“. Ali to je OK, prirodno je imati strah od nepoznatog.  I prirodno je hteti se sakriti. 

Da  objasnim: na jednu dobru ideju dođe po milion ljudi.  A takve talase samo Mreža može da podnese. I to ne svaka: Facebook je npr. medij koji je konceptualno nemoćan da ispriča priču o milionima ljudi.

Sabiranje misli u jednu žižu  preostalo je kao modus vivendi još samo piscima, i to onda kada su dovoljno disciplinovani da se ne rasipaju po twitteru, ne dopisuju sa poštovaocima koji bi da torrentuju njhova dela besplatno,  i uopšte ne rasipaju svoj talenat i emociju na ono što nema komercijalni rezultat.

S druge strane su svi oni koji nisu zadovoljni. I koji sebe nazivaju Anonimnima.Ne zato što nemaju identitet,  već zato što imaju svoje razloge da ga ne otkriju.

Dosad su kroz istoriju prošetali mnogi Anonimni: dobrotvori i darivaoci,  ktitori i prosvetitelji, svi oni koji su, iz ko zna kog ličnog razloga, želeli da njihova dela budu izvedena anonimno i da nikada ne prime zasluge za ono čime su doprineli svetu.  Naravno, još je više ilegalnih razloga zbog kojih se može ostati Anoniman. I najviše je onih razloga koje sa sobom nosi protok vremena  -nenamerno su Anonimni milioni žrtava ratova tokom 20. veka,  stotine skeleta po Srbiji, Bosni i Hrvatskoj spadaju u anonimne, one čiji se identitet izgubio, prometnuo u broj za forenzičare, fondove i NVOe.

Pokret Anonimnih u Srbiji nije nikakva tajna. Oni se susreću, organizuju proteste, razmenjuju informacije, i daju vrlo casual intervje. Sebe definišu kao  prosečne ljudi sa problemima prosečnih ljudi, partizanski pokret, nepolitički i nereligiozan, nezavisan od fondova, donacija ili stranaka. Pročitaj ceo intervju sa srpskim Anonima >>

U čemu je stvar? Ista ona teskoba zbog koje mnogi zaziru od Twittera i prijatnije im je da pričaju o ličnim stvarima na Facebooku,  tera Anonimne da se organizuju van ustaljenih šema, van dometa autocenzure zbog prisustva kolega, šefova, poznanika i kibicera.  

Od juče je dostupan Dnevnik Anonimnih Srbije, snimak je dostupan za preuzimanje ovde: http://www.mediafire.com/?zh36tnntkr86kti (18mb); web adrese na kojima se nalaze ideje Anonimnih su Anonymous.rs i 99posto. Preuzmi desktop wallpaper: nova zastava

"Carstvo nebesko počiva na temeljima od laži a krov mu je na dve vode, od laže i paralaže. I njihovi su spisi sastavljeni od lažnih reči i lažnih zakona, svaki je zakon po jedna laž: deset zakona, deset laži“,
Danilo Kiš, Enciklopedija mrtvih

Disclaimer: nemojte se sakrivati. Ako mene nije strah, ne treba  ni vas da bude. A nisam ni iracionalna, niti hrabra, niti poznajem ljude. Naravno da prenošenje ovih informacija ne može da bude nemešanje. Ali ako mogu da pričam na twitteru, mogu i ovde. Ionako kažu da je govoriti to što misliš među hiljadama nepoznatih isto kao da šetaš gola po krugu Dvojke.

Permalink | Leave a comment  »

Ko su Anonimci? O njima je ovih dana bilo puno priče, najpre zbog obaranja  FBI sajta i sajta Ministarstva pravosuđa u SAD u ime odmazde za gašenje interneta.

Ukoliko imate povreme ispade aktivizma i trolujete, a niste preterano religiozni, eto zabave

 Dok pola sveta štrajkuje a pola ratuje, zašto ne zapratiti Anonimuse na Twitteru.

Permalink | Leave a comment  »

<p>SOULFOOD Serbia 4' 13'' from SENSE Production on Vimeo.</p>

Permalink | Leave a comment  »

(klikni na infografiku za uvećanje)

Jedina stvar gora od loše prezentacije (one gde ima previše podataka i grafikona na slajdovima i gde je recepcija materijala trokanalna - čitam, slušam i mislim o brojevima) je dobra prezentacija koja, jednom postavljena na Slideshare, ima jeziv bug.  Npr. ova prezentacija Death by Powerpoint podeljena na Slideshare. Pogledajte je ali nemojte komentarisati niti lajkovati, jer već oko godinu dana, bez obzira na klikanje "stop following comments" dugmeta, skoro svakoga dana u inbox dobijam izvješće o tome da je još neko lajkovao i ostavio komentar. Što mi ujedno ne dozvoljava da prestanem da mislim o kvalitetu prezentacija koje gledam.

Istinu na sunce:

Dobra prezentacija, dizajnirana i sa jednostavnim prikazima onoga što govoriite ne pravi se za popodne.

Tekstualna, na osnovnom Microsoft templateu  (dakle ne pravite sami svoj dizajn slajdova) može da se napravi za sat-dva-tri. Pogledajte kako da brzo kreirate powerpoint prezentaciju.  Ovo vreme od sat-dva je jedino moguće onda kada znate šta hoćete da kažete i imate sve slikovne argumente na svom mestu, tj. na svom računaru.
Smisao prezentacije nije da priča bude komplikovanija nego što bi trebalo. Niti je smisao u tome da se uobliči u tekst ono što inače govorite. Smisao powerpointa je da približi ljudima koji nisu auditivni tipovi ono što imate da kažete. Zato stavljamo slike. Ponekad inspirišemo, kinestetičari to vole. Postavljamo pitanja. Animiramo. Ili, u najboljem slučaju, imamo takve podatke da je prosti transfer informacija o onome što znamo dovoljan da izazove WOW efekat.

Šta ljudi rade kada im je dosadno na predavanju Prema mom iskustvu - tvituju do besvesti.  Ali poslednje istraživanje kaže da bi četvrtina njih radije otišla kod zubara i bavila se papirologijom nego da sluša zamornog predavača.

Kada se prezentacija pravi: isključivo onda kada imate CILJ. Imate zakazan događaj, ciljnu grupu, tezu ili novi proizvod koji želite da promovišete i prodate (u najširem smislu te reči). Ne pravite je onda kada želite da je postavite online za ljude koje ne znate o stvari o kojoj ni sami ne znate dovoljno. 

Da li je ok ponoviti prezentaciju
Zašto da ne. Ali ne celu i ne sve slajdove, i svakako ne u kratkom vremenskom razmaku. Naravno, nikako ne pred istom ili sličnom publikom. Ovakav nemar je teško oprostiv, i ujedno je odgovor na pitanje zašto su neke ekspertske veličine u Srbiji toliko kontroverzne i čak omražene: poštujte svoju publiku. Čak i ako ste profesor i nije vam strano da pričate jedno te isto godinama (e zato ja nisam :), konferencijska publika ne ume da ceni 2x odslušano isto predavanje na dve konferencije za koju su platili kotizacije. Nevažno je da li se dešavaju iste godine, tim gore ako je razmak po 24  meseca (tj. gore po vas).

Da li prezentacija treba da bude jednostavna
 Da, ali ne i banalna. Ako imate nameru, ili ako organizator ima nameru da je postavi online po završetku, vodite računa i o tome da će je neko pogledati bez vaših objašnjenja.

Kako se obezbediti od rizika
 Pri kreiranju bilo kog materijala, a naročito powerpointa za predavanje u drugoj zemlji najbolje je da ga podignete u gDocs. Ne samo onda kada je gotov - lično, podižem prezentaciju u barem 3 verzije, Zato jer kada je ja pravim ona izgleda bitno drugačije u roku od 15 minuta (u zavisnosti od količine kofeina :). Svakako je dobro da imate backup, i da poslednju varijantu unapred pošaljete organizatorima. Ako ste lenji da nosite svoj računar, naznačite im nestandardne sadržaje koji se u njoj nalaze i zamolite da provere da li je sve vidljivo pre nego što konferencija počne. Ovo vas može spasiti neprilike oko videa koji vrtite van powerpointa (isitna je da su ljudi, ako ste dobar predavač, fokusirani na sadržaj i neće im smetati da pogledaju video van plejera koji ste postavili u slajd, ali ako menjate računar može da se desi da izgubite minut-dva dok pokrenete video van svoje sheme). Podizanje prezentaicje u gDocs sa sobom nosi konvertovanje u format koji je kompatibilan sa drugim google dokumentima, tako da se i na ovaj način video (tj. ubačeni html kod za plejer) može izgubiti.

Koliko je teško napraviti prezentaciju
Ne preterano Microsoft Powerpoint je krajnje intuitivan alat, i ako znate da radite u, recimo, CMSu, znaćete i u powerpointu. Promenljive tokom ovog procesa se sastoje u ubacivanju videa u powerpoint - nije isto kod XP, Office 2003 i 2007.  Vodite računa da se takav .ppt ne prikazuje isto na različitim računarima, opet u zavisnosti od operativnog sistema. Ponesite svoj netbook na prezentaciju, tako je najčešće i najbezbolnije.  Za vrlo napredne marketare Prezi je veoma dobar alat.

Ne zaboravite da je u veštini prezentovanja najprisutniji govor u javnosti, pa tek onda slajdovi. I logika - da li možete da svoju publiku vodite sa zaključka na zaključak, metodično kroz ceo proces tako da vas ne izgube nijednom. Odbacite dakle komplikovane grafikone, prestanite da kompilirate tuđe (znajte da ima ko to primećuje), i poštujte svoju publiku - nemojte im 2x servirati isto jelo.

Šta je po vama najgora prezentacija a šta najbolja?

Moram reći da retko pišem o konferencijama mahom zato što sam veoma razočarana:

• prezentacijama "bez mesa"
• izdeklamovanim i zbrzanim (akademski intoniranim) prezentacijama
• komentarima na twitteru koji su dijametralno suprotni od onoga što je moj utisak o kvaltietu predavanja  - prezentacije
• količinom novog u predavanju (ok, za ovo poslednje razumem da nisam standardni posetilac ALI tako se retko desi da čujem bilo šta novo)

Permalink | Leave a comment  »

Infografika sve kaže (klik za uvećanje).
Da rezimiramo:

• Sadašnji su vam klijenti
• Potencijalni su klijenti
• Čekaju promo kod i popuste
• Zato što vas prate njihovi prijatelji
• Zanimaju ih vesti iz industrije
• Imate relevantan i interesantan sadržaj

Kako do kupaca preko interneta i šta sa njima kada su vam blizu, pisala sam davno ovde: negujte svoje kupce i potencijalne kupce.

A što se prisustva na Facebooku, Twitteru i kojekuda van sajta na vašem domenu i vašeg vlasništva tiče, nije loše podsetiti da je brend broj 1 na facebooku - Facebook.

Uživajte u predizbornoj godini, brzo će proći.

--

Permalink | Leave a comment  »

Permalink | Leave a comment  »

Permalink | Leave a comment  »

Društveni mediji su „zemlja slatkiša, čuda i izobilja“ za novinare. Čak i u Srbiji. Medijski poslenici širom sveta svakodnevno žive u toj „obećanoj zemlji“, BBC je još prošle godine korišćenje ovih mreža uveo kao „obavezno štivo“, a novinska agencija AP imenovala direktorku za društvene medije. Domaći mediji i novinari kao da se plaše korišćenja društvenih mreža u procesu otkrivanja, praćenja, kreiranja, i promocije informacija.

Iako bolno svesni našeg poslovičnog zaostajanja u prihvatanju novih tehnologija, postavlja se pitanje koji su razlozi za takav (većinski) stav mojih kolega u Srbiji? Zašto novinari i urednici toliko zaziru od društvenih medija, i u širem smislu interneta, kao regularnog i veoma korisnog alata u novinarstvu?

Najpre, ne postoji dobra volja vlasnika medija, urednika i nadređenih da novinarima daju „odrešene ruke“: Nema vesti dok je ne doneseš s „lica mesta“ - geslo je stare novinarske škole, u kojoj šetajući između tezgi s rotkvicama ili prometnim ulicama „naletiš“ na vest. Većina urednika i dalje tvrdi da je internet samo mesto gde se prepisuju i prelivaju teme iz offline sveta ili „gubi vreme na Fejsbuku“.
Za novinare, pretraživanje interneta u potrazi za informacijama svodi se na površnu pretragu na „guglu“ . Kad su društveni mediji poput (da pomenemo najpopularnije) Facebook-a, Twitter-a, LinkedIn –a, Digg-a, nepoverenje je još veće, a korišćenje ovih medija od strane medijskih kuća pokazuje (uglavnom) suštinsko nerazumevanje prirode i nepoznavanje ovih novih novinarskih alata.

• Tačno je - korišćenje i praćenje društvenih medija iziskuje vreme, volju i znanje, a to košta. Niko ne može da upadne u „online zajednicu“ oko neke društvene mreže i za dva dana stekne poverenje, jednu od ključnih reči nove medijske vrteške na kojoj bilo da ste tu zbog izvora informacija ili da ih plasirate, morate ljude navesti da vam – veruju.
• Ovde je još očigledniji i večiti problem novinarstva - proverljivost i pouzdanosti izvora - činjenica je da nečiji „twit“ na twitteru može da bude tačna vest, ali i potpuna izmišljotina ili „piarovski spin“. Ali, nema razloga da internet ne posmatramo kao bilo koji drugi izvor informacija - svakako moramo (ako je moguće) da ga proverimo.
• U „offline“ medijima publika se i dalje shvata kao pasivni konzument vesti, a ne aktivnog učesnika u komunikaciji i razgovoru – novom stubu onlajn novinarstva, kako to tvdi Pol Bredšo. Kod nas, za razliku od sveta, koji je te nove principe otkrio u dešavanjima 11. Septembra 2001. u SAD, a razradio u brojnim svetskim krizama od prirodnih nepogoda do ratova, nema navike medija da „obični građani“ budu deo kreiranja informacije (osim ako nisu u ulozi junaka „human interest story“) . Polovina britanskih, francuskih i nemačkih novinara koristi neku od društvenih mreža u svakodnevnom radu, a taj procenat je u stalnom porastu, pokazalo je istraživanje „Digital Journalism Study“ iz 2011. godine. Ti alati nisu zamena za tradicionalne novinarske izvore i veštine, već samo njihova dobra, korisna i brza dopuna.

Koje su to (za neke još nevidljive) prednosti korišćenja društvenih medija u novinarstvu?

• Trenutna reakcija ili – „instant fidbek“ - Ono od čega mnogi zaziru, može da bude velika prednost. Novinari pišu da bi bili čitani – a pojavljivanje na internet, bilo u svojstvu prikupljača informacija, autora na webu ili prosto dela zajednice uvek će biti primećeno, a rad uvek komentarisan. Čak se i kritike mogu konstruktivno iskoristiti.
• Provera vrednosti i atraktivnosti teme – viralnost, moć informacije da (gotovo) spontano bude deljena i prosleđivana dalje diljem interneta prevazilazeći na taj način početni kapacitet za čitanost na izvornom mediju.
• Raznovrsnost izvora – ako znate koga i gde da partite i šta da tražite, internet vam omogućava višestruko više kontaktata i izvora od onog što bi u realnosti mogli da postignete, pa maker da radite 24 sata dnevno.
• Luksuz da budete drugačiji – hteli ili ne, danas je do „neizraubovanih“ a zanimljivih tema teško doći – veliki deo sadržaja se dobija iz pres i PR agencija, prevođenjem stranih tekstova i medijskih sajtova Sve novine liče, iste vesti, vrlo malo izmenjene srećete u svim medijima.
• Prednost u brzini, blizini Ili direktnom kontaktu. U nekim situacijama, poput Izbora u Iranu ili nedavnog ubistva Bin Ladena, izvori sa društvenijh medija su najdirektniji, najbliži ili najbrži. Značajna prednost, za one koji umeju da je iskoriste.
• Pretraživanjem ovih mreža možete saznati mnogo više od „zvaničnih informacija“ o nekoj osobi - Praćenje mesta gde se ostavljaju privatne fotografije, mišljenja, stavovi, može da bude veoma korisno za pravljenje priča. U svetu postoji sve više online alata za pretraživanje ili „mašap“ programa za unakrsno poređenje mreža i podataka iz njih – poput www.spokeo.com ili www.pipl.com ili aplikacija wheredoesmymoneygo.org

Klasično novinarstvo, već je to odavno jasno svima, pa i domaćim urednicima i novinarima, je u metamorfozi. Neće umreti, kako mu mnogi zloslutno predviđaju, ali svakako mora evoluirati. Pa zašto onda ne bi poput spretnog majstora „klesali“ vesti i novinske priče uz pomoć čitave radionice glanc novih, sjajnih alata, ne zanemarujući stare. Uostalom, kad je proizvod dobar, ko još brine oko alata?

Angelina Radulović

tekst u celini preuzet sa sajta Medija centra.

Permalink | Leave a comment  »

Novinari, imate li čoveka koji taguje sadržaj?  Ovo sam čula u BIRN-u gde sada radim,  da je "za web izdanje i SEO najdragoceniji čovek onaj koji taguje content" :)

Redakcija 21. veka: app editor, content manager, dizajner. Dodajte na to i tim infografičara (researcher. editor, designer) i imate - pun pogodak. 
Ne možete očekivati da se nešto promeni ako sve radite po starom. Zar ne. Hm. Klkni na sliku za uvećanje - koje su veštine potrebne i kako je formiran tim.

Ponudite prvoklasan sadržaj. Ali ne svima! Jer ono što je namenjeno svima zapravo nije ničije. Ne želite "geto" izdanje koje čitaju samo penzioneri, ili jako mladi, odnosno samo muškarci ili samo žene.

Permalink | Leave a comment  »

Da li vam se ljudi s kojima komunicirate dopadaju? Da li im verujete? Da li su im proizvodi i usluge dobri? Da li vaš CEO misli samo na profit? Kome će se takva kompanija dopasti.
Guy Kawasaki, investitor, serijski preduzetnik, i putnik o brendovima Zappos, Virgin i Apple.

Intervju vodi fantastični Brian Solis.

Permalink | Leave a comment  »

Biću kratka i bez dlake na jeziku. Ovo je jedna kranje nespekulativna lista - ovo su samo A-players. I zapravo je lista regionalna :)

Idemo redom:

1.      Goran Aničić. Iskreno zapanjena količinom, brzinom i kvalitetom tekstova na Svakodnevici. Ovo je siva eminencija srpskog weba, čovek koji je verovatno među prvima formirao cene koje su drugima i trećima nisu dopadale. Tako je umesto udobne monopolističke pozicije na njega pao sav teret prvog na tržištu – odgovornost kao i velika očekivanja. Blistav momenat: fajt sa Blogowskim pre 3 godine oko toga kako koristiti Twitter. U zoru Twittera..

2.      Toni Aničić . Čovek od  koga se očekivalo da ima godina otprlike kao Dragan Varagić na osnovu odabira i obrade internet marketing tema. Kada se prvi put pojavio u Srbiji morali su da idu svuda s njim  da bi potvrdili da nije maloletan :)  Toni je inbound marketer. Blistav momenat:  Inchoo strip Never date a PR guy.

3.      Dragan Varagić. Ukratko.  treba mu odati priznanje. Makar za to što ponekad iskomplikuje ono što je krajnje jednostavno :) I svakako zato što ne preza da bez pardona uleti u sukob, i to s punom SEO-svešću da google sve pamti.  Blistav momenat: spor sa Bjutijem i ekipom sa Srbovanja:

4.      Bluesmen. Ovo nije zvezda, ovo je kometa. Ponekad promakne internet nebom  i sve osvetli na Dont hate the media, become the media. Mislim da smo se jednom sreli i upoznali na nekoj davnoj e-trgovini :) ali može još par puta, ionako me odavno zezaju za „jesmo li mi? - 3x gospođo!“ . Osnivač DevProTalk. Blistav momenat: burleska o b92 blogerima protivu nezavisnh, koji pišu na svojim domenima  

5.      Lidija Stojčić. Možda je preterano što ova dama ulazi na svaku moju listu ali njeno prisustvo na webu, kao i offline je katarzično. Ukratko, doktorica, vegetarijanka, blogerka i urednica sajta Informacija.rs, jednog od 50 najboljih po izboru PC press.  Koja ne zna da kliza J Blistav momenat: članak o Belgrade Pride. Posledica: osvanula na sajtu Stormfronta kao državni neprijatelj! I niko da zucne u tradiconalnim medijima o tome.

6.      Tanja Vehovec Mooshema. Glumica. Marketer. Lektor. Izdavač. Suosnivač i organizator BlogOpena i pokretač projekta 365 lepih dana, projekta koji ima za cilj da crowdsourcuje sve ok ljude sa weba da podele ono o čemu se ovde na istoku ređe priča – lepa iskustva. Jedna od osoba s kojom možete da se smejete! Fascinantna. Blistav momenat: konkurs za ličnog sekretara (obavezna lektira!)

7.      Ivan Brezak Brkan. Urednik Netokracije i novinar. Čuven po tekstovima koji objašnjavaju do kraja ono što smo pre čitanja mislili da znamo, tako da sve postaje tacitno i kristalno jasno. Odličan izvor za admine, početnike i profesionalce bez razlike

8.      Slobodan Marković. Mislim da on ide u dinosaure ili ente. Tu od početka interneta, a odnedavno i bloger. Specijalni savetnik u MTID. Blistav momenat: prvi tweet „gumene bombone-medvedići  su keva“ (ili tako nekako!)

9.   Ivan Rečević. Čovek kome nije gadno da piše o poreskoj politici Srbije u poređenju sa drugim, pametnijim i poštenijim, praksama oporezivanja. Autentični preduzetnik i natural-born consultant. Piše na Dan u životu kompanije. Potpuno svež i neopterećen pristup. Blistav momenat: svaki web fest.

10.  Istok Pavlović. Boluje od startapitisa, bez prestanka pravi nove sajtove, pokreće nove projekte, i besomučno piše,  sasvim besplatno!. Blistav momenat: bacanje SEO-bombe u ime i za račun dr. Zorana Đinđića.  

11.  Dejan Nikolić. Njuz.net Čovek koji je odbijao godinama da priča na e-trgovini, a onda izašao na scenu i poručio svima prisutnima da je e-commerce viagra J))) Blistav momenat: objavljivanje članka Nenada Milosavljevića o Srbinu koji je ubio ajkulu.  Ovaj članak preneli su mosovski i njujorški mediji (dopuna linkova ide u subotu) kao realan, a umalo da preuzmu i Mythbusters.  

 Isto kao i Istok Pavlović, nije ušao u Utisak nedelje. Kao što nikada i neće, zato je ta emisija sve više i više irelevantna, iako se o njoj nedeljom uveče živo diskutuje na Twitteru (hashtag: #utisak). Ali to je posebna tema i zaslužuje poseban članak.

Zašto novine gube čitaoce? Zašto televizijama pada gledanost?  Ja znam. I predlažem da i vi kreirate svoje playliste.

Ova je napravljena kao odgovor na listi u Wannabe magazinu gde je Sonja Martić je nedavno kreirala listu internet zvezda   

Dakle evo još jedne liste, pa se sporite do mile volje da li je prava i ko ovde fali :)  Sonjine zvezde, Eniaca, Miloja, Strongmana i Debeljucu, ovaj put nećemo obraditi jer su već (zasluženo) dobili prostor u online magazinu Wannabe.

p.s. srediću fontove prvom prilikom, baguje nešto.

Permalink | Leave a comment  »

Permalink | Leave a comment  »

Ko je opsednut? Kako misliš opsednut? Nije tačno, nego ŠTA AKO NEŠTO PROPUSTIM... Poznato zvuči? Niste jedini. Pola milijarde ljudi obitava na Facebooku, od toga je tek svaki treći Amerikanac.  U čemu je stvar?

*preneto sa bloga Martina Kovača: Are we obsessed with Facebook

Permalink | Leave a comment  »

Winning is not a sometime thing. It's an all the time thing. 

You don't win once in a while, you don't do things right once in a while!  You do them right all the time. 

Winning is habit.

Some play with their heads. You got to be smart to be number one in any business.

The more importanlly you got to play with your heart. With every fiber of your body.

If you are lucky enough to find a ma n with lot of head and lot of heart he is never gonna come out of the field second.

I firmly believe that any man's finest hour, the greatest fullfilment of all the that he holds dear, is that moment  when he has worked his heart out in a good cause and lies exhausted on the field of battle.

victorious!!

Koliko cenimo motivisane saradnike i umemo li da se motivišemo sami? Ova je osobina u svetu u kome nam je kancelarija svuda gde wifi - priceless.

Pročitajte o načinima da se motivišete - samomotivacija u 7 koraka (Tomislav Bekec)

Permalink | Leave a comment  »

1. Allow events to change you.
You have to be willing to grow. Growth is different from something that happens to you. You produce it. You live it. The prerequisites for growth: the openness to experience events and the willingness to be changed by them.

2. Forget about good.
Good is a known quantity. Good is what we all agree on. Growth is not necessarily good. Growth is an exploration of unlit recesses that may or may not yield to our research. As long as you stick to good you'll never have real growth.

3. Process is more important than outcome.
When the outcome drives the process we will only ever go to where we've already been. If process drives outcome we may not know where we’re going, but we will know we want to 
be there.

4. Love your experiments (as you would an ugly child).
Joy is the engine of growth. Exploit the liberty in casting your work as beautiful experiments, iterations, attempts, trials, and errors. Take the long view and allow yourself the fun of failure every day.

5. Go deep.
The deeper you go the more likely you will discover something of value.

6. Capture accidents.
The wrong answer is the right answer in search of a different question. Collect wrong answers as part of the process. Ask different questions.

7. Study.
A studio is a place of study. Use the necessity of production as an excuse to study. Everyone will benefit.

8. Drift.
Allow yourself to wander aimlessly. Explore adjacencies. Lack judgment. Postpone criticism.

9. Begin anywhere.
John Cage tells us that not knowing where to begin is a common form of paralysis. His advice: begin anywhere.

10. Everyone is a leader.
Growth happens. Whenever it does, allow it to emerge. Learn to follow when it makes sense. Let anyone lead.

11. Harvest ideas.
Edit applications. Ideas need a dynamic, fluid, generous environment to sustain life. Applications, on the other hand, benefit from critical rigor. Produce a high ratio of ideas 
to applications.

12. Keep moving.
The market and its operations have a tendency to reinforce success. Resist it. Allow failure and migration to be part of your practice.

13. Slow down.
Desynchronize from standard time frames and surprising opportunities may present themselves.

14. Don’t be cool.
Cool is conservative fear dressed in black. Free yourself from limits of this sort.

15. Ask stupid questions.
Growth is fueled by desire and innocence. Assess the answer, not the question. Imagine learning throughout your life at the rate of an infant.

16. Collaborate.
The space between people working together is filled with conflict, friction, strife, exhilaration, delight, and vast creative potential.

17. ____________________.
Intentionally left blank. Allow space for the ideas you haven’t had yet, and for the ideas 
of others.

18. Stay up late.
Strange things happen when you’ve gone too far, been up too long, worked too hard, and you're separated from the rest of the world.

19. Work the metaphor.
Every object has the capacity to stand for something other than what is apparent. Work on what it stands for.

20. Be careful to take risks.
Time is genetic. Today is the child of yesterday and the parent of tomorrow. The work you produce today will create your future.

21. Repeat yourself.
If you like it, do it again. If you don’t like it, do it again.

22. Make your own tools.
Hybridize your tools in order to build unique things. Even simple tools that are your own can yield entirely new avenues of exploration. Remember, tools amplify our capacities, so even a small tool can make a big difference.

23. Stand on someone’s shoulders.
You can travel farther carried on the accomplishments of those who came before you. And the view is so much better.

24. Avoid software.
The problem with software is that everyone has it.

25. Don’t clean your desk.
You might find something in the morning that you can’t see tonight.

26. Don’t enter awards competitions.
Just don’t. It’s not good for you.

27. Read only left-hand pages.
Marshall McLuhan did this. By decreasing the amount of information, we leave room for what he called our "noodle."

28. Make new words.
Expand the lexicon. The new conditions demand a new way of thinking. The thinking demands new forms of expression. The expression generates new conditions.

29. Think with your mind.
Forget technology. Creativity is not device-dependent.

30. Organization = Liberty.
Real innovation in design, or any other field, happens in context. That context is usually some form of cooperatively managed enterprise. Frank Gehry, for instance, is only able to realize Bilbao because his studio can deliver it on budget. The myth of a split between "creatives" and "suits" is what Leonard Cohen calls a 'charming artifact of the past.'

31. Don’t borrow money.
Once again, Frank Gehry’s advice. By maintaining financial control, we maintain creative control. It’s not exactly rocket science, but it’s surprising how hard it is to maintain this discipline, and how many have failed.

32. Listen carefully.
Every collaborator who enters our orbit brings with him or her a world more strange and complex than any we could ever hope to imagine. By listening to the details and the subtlety of their needs, desires, or ambitions, we fold their world onto our own. Neither party will ever be the same.

33. Take field trips.
The bandwidth of the world is greater than that of your TV set, or the Internet, or even a totally immersive, interactive, dynamically rendered, object-oriented, real-time, computer graphic–simulated environment.

34. Make mistakes faster.
This isn’t my idea – I borrowed it. I think it belongs to Andy Grove.

35. Imitate.
Don’t be shy about it. Try to get as close as you can. You'll never get all the way, and the separation might be truly remarkable. We have only to look to Richard Hamilton and his version of Marcel Duchamp’s large glass to see how rich, discredited, and underused imitation is as a technique.

36. Scat.
When you forget the words, do what Ella did: make up something else ... but not words.

37. Break it, stretch it, bend it, crush it, crack it, fold it.

38. Explore the other edge.
Great liberty exists when we avoid trying to run with the technological pack. We can’t find the leading edge because it’s trampled underfoot. Try using old-tech equipment made obsolete by an economic cycle but still rich with potential.

39. Coffee breaks, cab rides, green rooms.
Real growth often happens outside of where we intend it to, in the interstitial spaces – what Dr. Seuss calls "the waiting place." Hans Ulrich Obrist once organized a science and art conference with all of the infrastructure of a conference – the parties, chats, lunches, airport arrivals – but with no actual conference. Apparently it was hugely successful and spawned many ongoing collaborations.

40. Avoid fields.
Jump fences. Disciplinary boundaries and regulatory regimes are attempts to control the wilding of creative life. They are often understandable efforts to order what are manifold, complex, evolutionary processes. Our job is to jump the fences and cross the fields.

41. Laugh.
People visiting the studio often comment on how much we laugh. Since I've become aware of this, I use it as a barometer of how comfortably we are expressing ourselves.

42. Remember.
Growth is only possible as a product of history. Without memory, innovation is merely novelty. History gives growth a direction. But a memory is never perfect. Every memory is a degraded or composite image of a previous moment or event. That’s what makes us aware of its quality as a past and not a present. It means that every memory is new, a partial construct different from its source, and, as such, a potential for growth itself.

43. Power to the people.
Play can only happen when people feel they have control over their lives. We can't be free agents if we’re not free.

republished from:http://www.brucemaudesign.com/

Permalink | Leave a comment  »

Zanimljiva infografika stigla je iz Microsofta  i upečatljivo pokazuje kako izgleda jedan dan u životu majke (na teritoriji UK).

Ohrabrujuće je jedino to da više od dve trećine dok gleda TV zapravo (72%) surfa. I još jedan zapanjujući podatak: 99% odsto majki u UK provodi VIKENDE ONLINE. 

Permalink | Leave a comment  »

 Sudeći prema dešavanjima na LeWeb konferenciji koja je trenutno u toku a o kojoj možete čitati na Eniacovom blogu, veliko je pitanje da li je vaša firma uopšte vidljiva ako nema mobilni web sajt i /ili mobilnu aplikaciju. 

Šta da rade zaposleni u komunikacijama povodom novog talasa mobilnih korisnika? Najverovatnije će i sami preći na mobilne uređaje. Ovaj trend da se za PR  prave posebne mobilne aplikacije nedavno je pokrenuo David Meerman Scott otvorivši  diskusiju o tome koje aplikacije koristi sa iPhonea i iPada i koje su mu potrebe, i to nakon što je primetio da zaista mnogo ljudi na konferecijama hvata beleške sa iPada. 

"Uradio sam ovo pre svega zbog eksperimenta", kaže Scott, "i iz uverenja da  za PR treba kreirati aplikacije koje će im pomoći da dođu do svojih ciljnih grupa”.

Aplikaciju koju David Meerman Scott koristi razvila je firma Newstex gde je Scott savetnik.  I verovatno ga nije koštalo ništa osim u vremenu koje je dodatno odvojio. Njegova sopstvena aplikacija integriše članke na blogu, statuse sa Twittera, video sadržaje i link ka njegovoj online knjižari na Amazonu. Ista firma, Newstex, kreirala je aplikaciju za PR Newswire  koja je lokalizovana na nekoliko jezika.  Besplatna aplikacija D.M.Scotta dostupna je na iTunes.

Šta ovo znači za nas?

Iako izgleda kao daleka budućnost iz pozicije Srbije, realnost je da sve više saobraćaja na sajtu postaje mobilno, i to je upravo ono mesto gde PR treba da bude

A koje aplikacije vi koristite? :)  

Permalink | Leave a comment  »

Овај интервју је настао поводом расправе код Мушеме „Како се пишу стране речи“...

  Kо је Ружа Милојевић: дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, радила дуго (24 године) у Политици, прво на пословима коректора, а затим лектора. Лекторише лист „Вукова задужбина”. Тренутно запослена у Сектору за односе с јавношћу РФ ПИО („Глас осигураника”).  Моја дугогодишња колегиница из редакције Огласног сектора листа Политика. Човек мало строг када је у питању језик... 

Које су добре праксе  у писању речи веб-сајт а која је твоја препорука ако пишемо латиницом, ћирилицом, и на мрежи – има ли разлике и које.

 Када су у питању нови производи, нове фирме, нова терминологија у вези с рачунарима или неком другом облашћу, тешко је у старту „превести“ је, односно ваљано транскрибовати тако да појам свима буде јасан. Препорука је да се и такви појмови пишу онако како се изговарају (фонетски); у том случају се, кад се први пут помене име, у загради пише изворно. Међутим, у латиничним текстовима примери назива страних компанија, појмова и људи могу да се пишу и само изворно (што ја, признајем, нерадо чиним). Чак ни Прометејев Велики речник страних речи и израза (Иван Клајн и Милан Шипка) није успео да забележи све примере који се појављују, али је и у њему јасна тенденција да се речи ипак пишу фонетски, онако како се изговарају. 

Ружо, још једна од дилема на мрежи око којих се понекад нелекторска популација спотиће је питање како би требало правилно писати имена страних брендове присутне у Србији (Facebook, Google, iPhone) и која је разлика између школског и медијског правописа, и правописа на вебу (сећам се да Закон о заштити потрошача  налаже да се имена робних марки пишу изворно да не бисмо доводили потрошаче у заблуду – то ми је остало из Огласног Политике као усмено предање)

 Све је већи уплив  страних речи у наш језик. Понекад оне стварно не морају да се употребе, а некада су неизбежне. Такав је случај с електронском комуникацијом и са стручним текстовима. Примери типа веб-сајт, и-мејл, онлајн, Мајкрософт, софтвер, Гугл, фејсбук, ајфон итд. ушли су у свакодневну употребу и препознатљиви су за већину људи.  У  ћириличној и у латиничној верзији треба их писати онако како се изговарају. 

Не бих правила стриктну разлику између школског и медијског правописа, а посебно правописа који се примењује у електронској комуникацији која је данас све присутнија. Поготово треба бити пажљив у обраћању млађим генерацијама које ионако већ теже ка скраћеном изразу, што је резултат недовољног читања и прекомерног СМС опхођења путем мобилних телефона. Не можемо допустити да млади људи баратају тако оскудним фондом речи, а да при том и оне буду неразумљиве. Неспорно је да се без енглеског језика данас не може доћи до запослења и да је он и те како важан, али немојмо због тога заборавити наше изворне речи. Дакле, покушајмо кад год је то могуће наћи одговарајућу замену за страну реч коју уводимо у текст (нпр., зашто имплементирати кад може и спровести, применити; лепше је дародавац него донатор; адекватан је одговарајући, а синергија – заједнички рад, сарадња, итд.)

 Кад је реч о комерцијалним текстовима огласног типа, ваљало би испоштовати жељу клијента и писати назив фирме онако како оглашивач жели, пошто је то и платио. Међутим, дешава се да онај ко се оглашава често не зна језичка правила па би га требало на то и упозорити јер крајњи читалац неће помислити да је неписмен онај о чијем се производу пише него новинар који је писао текст или разговарао са оглашивачем. У сваком случају, треба доследно применити једно правило у целом тексту.

 Која би била твоја препорука чега се држати када имамо језичке дилеме, којег правописе, какве праксе, којих одлука Одбора за стандардизацију? Ко је надлежан за језик и коме да се обрате лектори?

Као помоћ онима који су несигурни или су можда понешто заборавили може да послужи Речник језичких недоумица Ивана Клајна, али Правопис српскога језика је незамењив (Матица српска, 1993). Наравно и Речник страних речи и израза може да помогне да се одабере бољи израз и да се схвате неке неуобичајене конструкције. У овоме могу да буду корисна и електронска издања правописа, као и стручни текстови на сајту Одбора за стандардизацију српског језика. Овакво информисање је брже, не мора да се чека штампање капиталних издања које је увек праћено великим трошковима, а последњих година наша држава нема за то довољно средстава. И лекторима су то највећи помагачи, мада не би било лоше да има више семинара и обука и за ову струку, где би се информисали о свим новинама у вези са језичким дилемама, јер многе ствари нису до краја разјашњене ни обухваћене прописаним нормама. 

Има ли разлике у комерцијалном писању, садржају намењеном конвенционалним медијима и праксе „приватног“ писања, и ако има које су?

  Дешава се да у свакодневним  и уобичајеним разговорима с људима за које знам да су прилично образовани често ме зачуди мноштво неправилности. Људи никако не могу да „скапирају” да ако се нешто дешава први пут не може бити по први пут; да је нешто у вези с нечим а не у вези нечега; да се не договарамо око нечега него о нечему; да ако желе да изразе захвалност некоме на нечему не треба да кажу захваљујем се јер то онда значи да нешто учтиво одбијају; да се „ипо” пише увек одвојено – дакле „и по”... итд. 

"Нажалост, у последње време се професија лектора негде затурила у транзицији па су се многе медијске куће радије одрицале стручњака за језик него неких других занимања. Рачуна се, сви смо ваљда писмени, нарочито ако смо високообразовани.  Није баш тако. Свакодневно се срећемо са грубим грешкама, како у писаним медијима тако и на радију и телевизији. Говор брзо ишчили, али се писана реч дуже памти и ишчитава. Зато би требало водити рачуна о начину изражавања и обезбедити ваљане стручњаке за језик свим информативним кућама. Неопходно је на нивоу државе повести рачуна о овом проблему, да се не бисмо ускоро за најлогичније ствари питали како се правилно изговарају и пишу"

Ружа Милојевић.

Permalink | Leave a comment  »

Komunikacija je osnovna ljudska potreba.  Ni internet populacija ne pruža otpor ovoj potrebi.Ono što je najosetljivije (i što nijedan CEO neće rado priznati) je da se u unutar organizacija dešavaju neetične stvari.

Dirnete li u ovo, dirnuli ste u najdublje ljudske emocije. Ne vredi se boriti ni protiv diskriminacije, niti protiv rasizma. Isto je i sa vladama – otkrijete li nešto što ide u rang „tajne“ sve ste samo ne patriota.

Nedavnom objavom 400 dokumenata o akcijama SAD u Iraku i videom koji demonstrira kako Apache helikopter  ubija najmanje 12 ljudi, među njima dece i novinara Reutersa,  u prvi plan izbio je sajt Wikileaks, namenjen anonimnim dostavama osetljivih informacija. Šta treba da znate u vezi sa novim pokretom na webu:

Šta je Wikileaks

Wikileaks je sajt zasnovan na wiki softveru a namenjen uploadu senzitivnih podataka iz anonimnih izvora.  Senzitivn i podaci mogu biti u vezi sa vladama, korporacijama,  različitim organizacijama pa i religijama, a svi saradnici Wikileaks su anonimni. Amazon.com tvrdi da Wikileaks nema prava da objavljuje ove informacije – više na Boing Boing. Za sada, podacima koje ima Piratska partija, Wikileaks sajt, nakon što je ukinut, hostuje se gde stigne, pa i na srpskom domenu http://wikileaks.iz.rs Pogledajte spisak gde su sve “ogledala” za sajt  Wikileaks.  

Na čemu je zasnovan Wikileaks

Whistleblowing  (slobodan prevod: zviždanj, odnosi se na odavanje tajni) je postupak kojim osoba koja je zabrinuta oko stvari koje ne idu kako treba i koje su loše, izlagzi u javnost sa osetljivim podacima. Ovo su veoma često zaposleni  u preduzećima (kao što se desilo onomad u Putevima Srbije sa „otkrivanjem drumske mafije“ nakon čega je 41 osovba osuđe na na 132 godine zatvora) ili  u vladinim telima. Whistleblowing je presudio da se svojevremeno otrkije slučaj Enron, za koji se i dalje tvrdi da je okidač za svetsku ekonomsku krizu iako se desio pre nje.  Po sredi je bila korumpiranost bankarskih službenika zbog koje su akcionari bili na gubitku 11 milijardi dolara. Sheron Watkins, osoba koja je „odzviždala“ korporativne krađe medijima proglašena je za ličnost nedelje u magazinu Times. Zanimljivo je da je pre kontaktiranja medija pokušavala na sve načine da razgovara sa čelnicima Enrona i da ih upozori... Sharon Watkins vraćena je u Enron,baš kao i Goran Milošević u Puteve Srbije. Whistleblowere štiti zakon (kako-tako).

Srpski primer: Pistaljka.rs

Građani Srbije od  29. jula 2010. godine) na Internet sajtu www.pistaljka.rs mogu da prijave korupciju na svom radnom mestu i okolini, bez straha da će im identitet biti otkriven. Internet portal pistaljka.rs napravljen je u okviru istoimenog projekta za borbu protiv korupcije, koji sprovode Centar za istraživanja migracija, Centar za novinarstvo Udruženja "Eutopija" i Media Praksa. Projekat se sprovodi uz podršku ambasada Norveške i Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji. 

Hrvatski primer: Vjetrenjaca.org

Hrvatski whistleblowing sajt pokrenut je nedavno a idejni pokretač je  gore pomenuti Marko Rakar. CILJ APLIKACIJE je da ljudima proradi svest kako se proračun puni njihovim novcima te da imaju potpuno pravo na kvalitetnu uslugu. Pročitajte intervju sa Markom Rakarom (Index.hr) 

 Rečnik pojmova

Kontroverzno:  posledica produženog sukoba mišljenja kada se stavovi o nekom pitanju zaoštravaju i idu u ekstremne. U načelu ovo je kriticizam sa dodatkom javne polemike. Od ovoga žive mediji.

Subverzivno: ovaj pojam se odnosi  na odbacivanje i otpor autoritetima.  Plemenita osobina na Balkanu. Ako se izuzme rašireno pežorativno značenje, subverzija je oznaka za društvenu revoluciju i pobunu protiv represije i totalitarizma. Od ovoga žive umetnici. (a obe ove osobine su u određenoj meri sexy)

Pravo na slobodno informisanje: od ovoga niko ne živi, a mnogi bi voleli. Odnosi se na zaštitu slobode govora od cenzure.  Posledica prava na informisanje je i zaštita potrošača – pravo da budu tačno i pravovremeno informisani. Ovo zapravo osnovno ljudsko pravo regulisano je različitim zakonima a neke institucije poput banaka osobito kažnjavaju spin tj. oglašavanje usluge preširoko (kao da je svima namenjena, svakome podobna).   U osnovi prava na slobodno informisanje su pravo na život, zdravlje i sigurnost. Cheers!

 Film za nedeljno popodne: "Capitalism, a Love Story"

Film je režirao Majkl Mur (Michael Moore). Pogledala sam ga tokom praznika 1. maj 2010, simbolike radi :) Sve preporuke: Capitalism, a love story

Permalink | Leave a comment  »

Vruća tema (nema vrelije :) sada dok čekamo da padne prvi sneg (u Bratislavi i Ljubljani već pada!) danas na Twitteru bila je - ČAJ.

Permalink | Leave a comment  »