Društveni mediji su „zemlja slatkiša, čuda i izobilja“ za novinare. Čak i u Srbiji. Medijski poslenici širom sveta svakodnevno žive u toj „obećanoj zemlji“, BBC je još prošle godine korišćenje ovih mreža uveo kao „obavezno štivo“, a novinska agencija AP imenovala direktorku za društvene medije. Domaći mediji i novinari kao da se plaše korišćenja društvenih mreža u procesu otkrivanja, praćenja, kreiranja, i promocije informacija.

Iako bolno svesni našeg poslovičnog zaostajanja u prihvatanju novih tehnologija, postavlja se pitanje koji su razlozi za takav (većinski) stav mojih kolega u Srbiji? Zašto novinari i urednici toliko zaziru od društvenih medija, i u širem smislu interneta, kao regularnog i veoma korisnog alata u novinarstvu?

Najpre, ne postoji dobra volja vlasnika medija, urednika i nadređenih da novinarima daju „odrešene ruke“: Nema vesti dok je ne doneseš s „lica mesta“ - geslo je stare novinarske škole, u kojoj šetajući između tezgi s rotkvicama ili prometnim ulicama „naletiš“ na vest. Većina urednika i dalje tvrdi da je internet samo mesto gde se prepisuju i prelivaju teme iz offline sveta ili „gubi vreme na Fejsbuku“.
Za novinare, pretraživanje interneta u potrazi za informacijama svodi se na površnu pretragu na „guglu“ . Kad su društveni mediji poput (da pomenemo najpopularnije) Facebook-a, Twitter-a, LinkedIn –a, Digg-a, nepoverenje je još veće, a korišćenje ovih medija od strane medijskih kuća pokazuje (uglavnom) suštinsko nerazumevanje prirode i nepoznavanje ovih novih novinarskih alata.

• Tačno je - korišćenje i praćenje društvenih medija iziskuje vreme, volju i znanje, a to košta. Niko ne može da upadne u „online zajednicu“ oko neke društvene mreže i za dva dana stekne poverenje, jednu od ključnih reči nove medijske vrteške na kojoj bilo da ste tu zbog izvora informacija ili da ih plasirate, morate ljude navesti da vam – veruju.
• Ovde je još očigledniji i večiti problem novinarstva - proverljivost i pouzdanosti izvora - činjenica je da nečiji „twit“ na twitteru može da bude tačna vest, ali i potpuna izmišljotina ili „piarovski spin“. Ali, nema razloga da internet ne posmatramo kao bilo koji drugi izvor informacija - svakako moramo (ako je moguće) da ga proverimo.
• U „offline“ medijima publika se i dalje shvata kao pasivni konzument vesti, a ne aktivnog učesnika u komunikaciji i razgovoru – novom stubu onlajn novinarstva, kako to tvdi Pol Bredšo. Kod nas, za razliku od sveta, koji je te nove principe otkrio u dešavanjima 11. Septembra 2001. u SAD, a razradio u brojnim svetskim krizama od prirodnih nepogoda do ratova, nema navike medija da „obični građani“ budu deo kreiranja informacije (osim ako nisu u ulozi junaka „human interest story“) . Polovina britanskih, francuskih i nemačkih novinara koristi neku od društvenih mreža u svakodnevnom radu, a taj procenat je u stalnom porastu, pokazalo je istraživanje „Digital Journalism Study“ iz 2011. godine. Ti alati nisu zamena za tradicionalne novinarske izvore i veštine, već samo njihova dobra, korisna i brza dopuna.

Koje su to (za neke još nevidljive) prednosti korišćenja društvenih medija u novinarstvu?

• Trenutna reakcija ili – „instant fidbek“ - Ono od čega mnogi zaziru, može da bude velika prednost. Novinari pišu da bi bili čitani – a pojavljivanje na internet, bilo u svojstvu prikupljača informacija, autora na webu ili prosto dela zajednice uvek će biti primećeno, a rad uvek komentarisan. Čak se i kritike mogu konstruktivno iskoristiti.
• Provera vrednosti i atraktivnosti teme – viralnost, moć informacije da (gotovo) spontano bude deljena i prosleđivana dalje diljem interneta prevazilazeći na taj način početni kapacitet za čitanost na izvornom mediju.
• Raznovrsnost izvora – ako znate koga i gde da partite i šta da tražite, internet vam omogućava višestruko više kontaktata i izvora od onog što bi u realnosti mogli da postignete, pa maker da radite 24 sata dnevno.
• Luksuz da budete drugačiji – hteli ili ne, danas je do „neizraubovanih“ a zanimljivih tema teško doći – veliki deo sadržaja se dobija iz pres i PR agencija, prevođenjem stranih tekstova i medijskih sajtova Sve novine liče, iste vesti, vrlo malo izmenjene srećete u svim medijima.
• Prednost u brzini, blizini Ili direktnom kontaktu. U nekim situacijama, poput Izbora u Iranu ili nedavnog ubistva Bin Ladena, izvori sa društvenijh medija su najdirektniji, najbliži ili najbrži. Značajna prednost, za one koji umeju da je iskoriste.
• Pretraživanjem ovih mreža možete saznati mnogo više od „zvaničnih informacija“ o nekoj osobi - Praćenje mesta gde se ostavljaju privatne fotografije, mišljenja, stavovi, može da bude veoma korisno za pravljenje priča. U svetu postoji sve više online alata za pretraživanje ili „mašap“ programa za unakrsno poređenje mreža i podataka iz njih – poput www.spokeo.com ili www.pipl.com ili aplikacija wheredoesmymoneygo.org

Klasično novinarstvo, već je to odavno jasno svima, pa i domaćim urednicima i novinarima, je u metamorfozi. Neće umreti, kako mu mnogi zloslutno predviđaju, ali svakako mora evoluirati. Pa zašto onda ne bi poput spretnog majstora „klesali“ vesti i novinske priče uz pomoć čitave radionice glanc novih, sjajnih alata, ne zanemarujući stare. Uostalom, kad je proizvod dobar, ko još brine oko alata?

Angelina Radulović

tekst u celini preuzet sa sajta Medija centra.

Da li je Srbija spremna :)

Danas je Blog Day, dan kada se šalje pozitivna energija i kada je zadatak (valjda) svakog blogera (koji je pri kompu) da preporuči 5 blogova..

Upoznajte ih:

Istok Pavlović - uvek kontroverzan, najčešće u pravu (čak i kada realno nije :), ovaj stručnjak za viralni marketing na svom sajtu moluje jedan novi svet sastavljen od internet običaja, internet brendomanije, i ljudi koji izazivaju blog-skandale (šifra: Čučković). Tvorac koncepta kako postati heroj za jedan dan predstavnik je serijskog preduzetništva, nešto poput Bransona samo na webu,. ovom balkanskom ili srednjeeuropskom, kako vam drago. Više o Istokovom "poremećaju" počitajte u članku "Startapitis - bolest savremenog čoveka".

Nebojša Krivokuća sa blogom Prešlicavanje definitivno krši sva "akademska" pravila o blogovanju: niti se drži jedne teme, niti određenog skupa tema :)) niti se pojavljuje na festivalima  blogera niti visi na twitteru. Piše o putovanjima, muzici, politici, oglašavanju i svemu što mu padne na pamet. Obavezno pogledati njegov blogroll - ako ste mislili da na srpskom webu nema priče o umetnosti a da nije ujedno i šarlatanska, prevarili ste se. Desetka za autentičnost i nepriklanjanje vikanju u glas i "trendovima" na webu.

Uroš Bjuti Nedeljković, jerkovački filozof, metafizičar i kojekude na svom sajtu Bjuti.info piše, čini se, samo onda kada ga nešto nervira. A nervira ga koješta: flaširana voda, televizija, zakon o bezbednosti u saobraćaju. U srpskoj blogosferi ostaće zapamćen po tome što se zalaže da se uz kupovinu internet modema polaže i test srpskog jezika i opšte kulture i po tome što mu se zapravo odurna ćirilica na internetu  - besprizorno sviđa :). Uprkos tome što za sebe tvrdi da je kreten (i insistira da ga samo tako reklamiram) neke Bjutišine postove mogu mirne duše da potpišu svi normalni ljudi - svima nam je dosta reality show-a i gluposti na TV. Pročitajte: Trovanje

Sećate li se crtaća sa aždajom koja se muči da piše? :)) Ova metafora poznata je svakom dobrom novinaru kada se muči sa leadom ili naslovom. Bedno Piskaralo aka Angelina Radulović je svoj sajt postavila tako da odgovara na nekoliko netaknutih tema u blogosferi - novinarstvo, roditeljstvo, zdravrstvo (zaštita potrošača). Retko izbalansirano pero, ponekad oštro (s merom) i tako ljudsko i odraslo :) Angelina nije u fazonu "moj tata je jači od tvog tate", ne preganja se i ne dodvorava. Crtice iz svakodnevnog života pisane su relaksirano i - za promenu, zrelo i bez imalo izmotavanja. Obavezno pročitajte celu sekciju Iluzije novinarstva

Još jedno britko novinarsko pero, ovaj put  stiže "iz lokala" tj, sa margina (kažu da se samo sa margina i prave najbolje inovacije!) - Novinarska Patka (Dragan Radović) u okviru portala Kovin Ekspres pokrenuo je blog na kome se nalaze teme pokupljene sa uredničkofg stola. Po obrazovanju pravnik, po profesiji vlasnik i urednik lokalnog štampanog medija koji krizu proživljava kudikamo drugačije od medijskih giganata, Novinarska Patka predstavlja glas tržišta, onog njegovog  zdravog dela, koji prihvata promene ponekada ih anticipirajući, i koji ume da o oglašavanju i etičkim problemima u novinarstvu govori kao praktičar a ne kao teoreta (akcenat je na ovome jer previše je wanna be-ja na srpskom webu, dođavola, treba i ovo reći: demonstrirati znanje ne znači prepisivati iz knjiga i od kolega, niti ostrašćeno pljuvati po istima). Zajedno sa sajtom "Dan u životu kompanije" (autor: Ivan Rečević) Radović nezadrživo ljulja našu "baru bez krokodila" talasima slobodnog preduzetništva i slobodnog mišljenja i govora.  Da li smo spremni za njih? Rekoh već jedared, i ne škodi ponovo: sajtovi koji u post-komunističkoj Srbiji (ili: Jugosferi) promovišu slobodno tržište su šta drugo do božanska intervencija.Kao sinjski vitezovi - pravo u sridu.  Cheers!

Znam da je zadatak da dam  5 preprouka za čitanje, ali nikako ne mogu da izostavim dragu Mariju Spasojević - Drveni advokat , jedinstvenu po ženskom pismu i čistom neizmotavajućem, gotovo anti-narcistilčkom stilu. Ne mogu da ne pomemem Milicu Čaliju koja priča priču o komunikacijama pod motom "sve je komunikacija" (hvala joj, slažem se :),  i ne bi nipošto bilo u redu da izostavim britku na jeziku Lidiju Stojčić sa sajtom Dijicina blogoreja, jednom krajnje neortodoksnom i organično-feminističkom tvorevinom.

P.S. Za preporuke na hrvatskom webu nećete morati da čekate sledeći Blog  Day, obećavam.

Zašto bi prosečan PR bio nesrećan :) Kako smo dosad čuli po konferencijama i obodima istih u Srbiji, jedini razlog za nezadovoljstvo je mentalitetsko-finansijske prirode: u poslu komunikacija previše je trača i nedoslednosti, a na sve to srpski poslodavci često ne podržavaju inicijative da se krene u online PR.  Kredibilitet svih pismenih je odavno uzdrman što novinskim što PR saopštenjima, tako da su, kako se meni čini, konačno svi jedni druge ostavili na miru i odlučili da jednostavno - rade svoj posao. Onako kako znaju i umeju. Jaz nepoverenja je ostao, mada tokom krize, kada su mnoge redakcije smanjile borj zaposlenih, PR saopštenja, blogovi i twitter postaju sve relevantniji izvor informacija (više o tome u članku Novinari, PR i blogeri)

Eksplicitno: čini mi se da PR u Srbiji sporo uči. Naročito ovaj online deo - kod njih je veoma transparentna brzina učenja. Koliko je to reper ili nije, ne znam, mislim da je više ozbiljnog PR sveta kome u opisu posla nije web i da je ePR još uvek u pelenama (čast izuzecima). Drugom prilikom o fazama prihvatanja i odbacivanja određenih teza i ideja, a za sada samo da napomenem da je svim ozbiljnim ljudima od povika  da je "internet budućnost" odavno pozlilo.
Drugim rečima, to što će vulkanizeri, prodavci melema i svi ostali prodavci koji se ne stide promocije i priče pre shvatiti gde su kupci i kako im prići nego časne instiucije, lokalna uprava, banke i korporacije, nije ništa oko čega bi se trebalo nervirati.

U svakom slučaju - retko ko od onih koji su u poslu komunikacija je nezadovoljan. Eksplicitno.  Za detalje o stanju PR-a pogledajte izveštaj European Communications Monitor 2010 (PDF)

Cheers :-)

Pročitajte šta su proleća 2008. godine mislili o svrsi društvenih medija i koristima od njih poznati online aktivisiti srpskog weba: Miloje Sekulić, Dragan Varagić, Zlatko Šćepanović, Nikola Jovanović. za magazin Biznis & Finansije.