Ok, ok, svi kažu „ma to su neka deca“. I svi kažu „Jelena, nemoj da se petljaš“. Ali to je OK, prirodno je imati strah od nepoznatog.  I prirodno je hteti se sakriti. 

Da  objasnim: na jednu dobru ideju dođe po milion ljudi.  A takve talase samo Mreža može da podnese. I to ne svaka: Facebook je npr. medij koji je konceptualno nemoćan da ispriča priču o milionima ljudi.

Sabiranje misli u jednu žižu  preostalo je kao modus vivendi još samo piscima, i to onda kada su dovoljno disciplinovani da se ne rasipaju po twitteru, ne dopisuju sa poštovaocima koji bi da torrentuju njhova dela besplatno,  i uopšte ne rasipaju svoj talenat i emociju na ono što nema komercijalni rezultat.

S druge strane su svi oni koji nisu zadovoljni. I koji sebe nazivaju Anonimnima.Ne zato što nemaju identitet,  već zato što imaju svoje razloge da ga ne otkriju.

Dosad su kroz istoriju prošetali mnogi Anonimni: dobrotvori i darivaoci,  ktitori i prosvetitelji, svi oni koji su, iz ko zna kog ličnog razloga, želeli da njihova dela budu izvedena anonimno i da nikada ne prime zasluge za ono čime su doprineli svetu.  Naravno, još je više ilegalnih razloga zbog kojih se može ostati Anoniman. I najviše je onih razloga koje sa sobom nosi protok vremena  -nenamerno su Anonimni milioni žrtava ratova tokom 20. veka,  stotine skeleta po Srbiji, Bosni i Hrvatskoj spadaju u anonimne, one čiji se identitet izgubio, prometnuo u broj za forenzičare, fondove i NVOe.

Pokret Anonimnih u Srbiji nije nikakva tajna. Oni se susreću, organizuju proteste, razmenjuju informacije, i daju vrlo casual intervje. Sebe definišu kao  prosečne ljudi sa problemima prosečnih ljudi, partizanski pokret, nepolitički i nereligiozan, nezavisan od fondova, donacija ili stranaka. Pročitaj ceo intervju sa srpskim Anonima >>

U čemu je stvar? Ista ona teskoba zbog koje mnogi zaziru od Twittera i prijatnije im je da pričaju o ličnim stvarima na Facebooku,  tera Anonimne da se organizuju van ustaljenih šema, van dometa autocenzure zbog prisustva kolega, šefova, poznanika i kibicera.  

Od juče je dostupan Dnevnik Anonimnih Srbije, snimak je dostupan za preuzimanje ovde: http://www.mediafire.com/?zh36tnntkr86kti (18mb); web adrese na kojima se nalaze ideje Anonimnih su Anonymous.rs i 99posto. Preuzmi desktop wallpaper: nova zastava

"Carstvo nebesko počiva na temeljima od laži a krov mu je na dve vode, od laže i paralaže. I njihovi su spisi sastavljeni od lažnih reči i lažnih zakona, svaki je zakon po jedna laž: deset zakona, deset laži“,
Danilo Kiš, Enciklopedija mrtvih

Disclaimer: nemojte se sakrivati. Ako mene nije strah, ne treba  ni vas da bude. A nisam ni iracionalna, niti hrabra, niti poznajem ljude. Naravno da prenošenje ovih informacija ne može da bude nemešanje. Ali ako mogu da pričam na twitteru, mogu i ovde. Ionako kažu da je govoriti to što misliš među hiljadama nepoznatih isto kao da šetaš gola po krugu Dvojke.

<p>SOULFOOD Serbia 4' 13'' from SENSE Production on Vimeo.</p>

Društveni mediji su „zemlja slatkiša, čuda i izobilja“ za novinare. Čak i u Srbiji. Medijski poslenici širom sveta svakodnevno žive u toj „obećanoj zemlji“, BBC je još prošle godine korišćenje ovih mreža uveo kao „obavezno štivo“, a novinska agencija AP imenovala direktorku za društvene medije. Domaći mediji i novinari kao da se plaše korišćenja društvenih mreža u procesu otkrivanja, praćenja, kreiranja, i promocije informacija.

Iako bolno svesni našeg poslovičnog zaostajanja u prihvatanju novih tehnologija, postavlja se pitanje koji su razlozi za takav (većinski) stav mojih kolega u Srbiji? Zašto novinari i urednici toliko zaziru od društvenih medija, i u širem smislu interneta, kao regularnog i veoma korisnog alata u novinarstvu?

Najpre, ne postoji dobra volja vlasnika medija, urednika i nadređenih da novinarima daju „odrešene ruke“: Nema vesti dok je ne doneseš s „lica mesta“ - geslo je stare novinarske škole, u kojoj šetajući između tezgi s rotkvicama ili prometnim ulicama „naletiš“ na vest. Većina urednika i dalje tvrdi da je internet samo mesto gde se prepisuju i prelivaju teme iz offline sveta ili „gubi vreme na Fejsbuku“.
Za novinare, pretraživanje interneta u potrazi za informacijama svodi se na površnu pretragu na „guglu“ . Kad su društveni mediji poput (da pomenemo najpopularnije) Facebook-a, Twitter-a, LinkedIn –a, Digg-a, nepoverenje je još veće, a korišćenje ovih medija od strane medijskih kuća pokazuje (uglavnom) suštinsko nerazumevanje prirode i nepoznavanje ovih novih novinarskih alata.

• Tačno je - korišćenje i praćenje društvenih medija iziskuje vreme, volju i znanje, a to košta. Niko ne može da upadne u „online zajednicu“ oko neke društvene mreže i za dva dana stekne poverenje, jednu od ključnih reči nove medijske vrteške na kojoj bilo da ste tu zbog izvora informacija ili da ih plasirate, morate ljude navesti da vam – veruju.
• Ovde je još očigledniji i večiti problem novinarstva - proverljivost i pouzdanosti izvora - činjenica je da nečiji „twit“ na twitteru može da bude tačna vest, ali i potpuna izmišljotina ili „piarovski spin“. Ali, nema razloga da internet ne posmatramo kao bilo koji drugi izvor informacija - svakako moramo (ako je moguće) da ga proverimo.
• U „offline“ medijima publika se i dalje shvata kao pasivni konzument vesti, a ne aktivnog učesnika u komunikaciji i razgovoru – novom stubu onlajn novinarstva, kako to tvdi Pol Bredšo. Kod nas, za razliku od sveta, koji je te nove principe otkrio u dešavanjima 11. Septembra 2001. u SAD, a razradio u brojnim svetskim krizama od prirodnih nepogoda do ratova, nema navike medija da „obični građani“ budu deo kreiranja informacije (osim ako nisu u ulozi junaka „human interest story“) . Polovina britanskih, francuskih i nemačkih novinara koristi neku od društvenih mreža u svakodnevnom radu, a taj procenat je u stalnom porastu, pokazalo je istraživanje „Digital Journalism Study“ iz 2011. godine. Ti alati nisu zamena za tradicionalne novinarske izvore i veštine, već samo njihova dobra, korisna i brza dopuna.

Koje su to (za neke još nevidljive) prednosti korišćenja društvenih medija u novinarstvu?

• Trenutna reakcija ili – „instant fidbek“ - Ono od čega mnogi zaziru, može da bude velika prednost. Novinari pišu da bi bili čitani – a pojavljivanje na internet, bilo u svojstvu prikupljača informacija, autora na webu ili prosto dela zajednice uvek će biti primećeno, a rad uvek komentarisan. Čak se i kritike mogu konstruktivno iskoristiti.
• Provera vrednosti i atraktivnosti teme – viralnost, moć informacije da (gotovo) spontano bude deljena i prosleđivana dalje diljem interneta prevazilazeći na taj način početni kapacitet za čitanost na izvornom mediju.
• Raznovrsnost izvora – ako znate koga i gde da partite i šta da tražite, internet vam omogućava višestruko više kontaktata i izvora od onog što bi u realnosti mogli da postignete, pa maker da radite 24 sata dnevno.
• Luksuz da budete drugačiji – hteli ili ne, danas je do „neizraubovanih“ a zanimljivih tema teško doći – veliki deo sadržaja se dobija iz pres i PR agencija, prevođenjem stranih tekstova i medijskih sajtova Sve novine liče, iste vesti, vrlo malo izmenjene srećete u svim medijima.
• Prednost u brzini, blizini Ili direktnom kontaktu. U nekim situacijama, poput Izbora u Iranu ili nedavnog ubistva Bin Ladena, izvori sa društvenijh medija su najdirektniji, najbliži ili najbrži. Značajna prednost, za one koji umeju da je iskoriste.
• Pretraživanjem ovih mreža možete saznati mnogo više od „zvaničnih informacija“ o nekoj osobi - Praćenje mesta gde se ostavljaju privatne fotografije, mišljenja, stavovi, može da bude veoma korisno za pravljenje priča. U svetu postoji sve više online alata za pretraživanje ili „mašap“ programa za unakrsno poređenje mreža i podataka iz njih – poput www.spokeo.com ili www.pipl.com ili aplikacija wheredoesmymoneygo.org

Klasično novinarstvo, već je to odavno jasno svima, pa i domaćim urednicima i novinarima, je u metamorfozi. Neće umreti, kako mu mnogi zloslutno predviđaju, ali svakako mora evoluirati. Pa zašto onda ne bi poput spretnog majstora „klesali“ vesti i novinske priče uz pomoć čitave radionice glanc novih, sjajnih alata, ne zanemarujući stare. Uostalom, kad je proizvod dobar, ko još brine oko alata?

Angelina Radulović

tekst u celini preuzet sa sajta Medija centra.

Biću kratka i bez dlake na jeziku. Ovo je jedna kranje nespekulativna lista - ovo su samo A-players. I zapravo je lista regionalna :)

Idemo redom:

1.      Goran Aničić. Iskreno zapanjena količinom, brzinom i kvalitetom tekstova na Svakodnevici. Ovo je siva eminencija srpskog weba, čovek koji je verovatno među prvima formirao cene koje su drugima i trećima nisu dopadale. Tako je umesto udobne monopolističke pozicije na njega pao sav teret prvog na tržištu – odgovornost kao i velika očekivanja. Blistav momenat: fajt sa Blogowskim pre 3 godine oko toga kako koristiti Twitter. U zoru Twittera..

2.      Toni Aničić . Čovek od  koga se očekivalo da ima godina otprlike kao Dragan Varagić na osnovu odabira i obrade internet marketing tema. Kada se prvi put pojavio u Srbiji morali su da idu svuda s njim  da bi potvrdili da nije maloletan :)  Toni je inbound marketer. Blistav momenat:  Inchoo strip Never date a PR guy.

3.      Dragan Varagić. Ukratko.  treba mu odati priznanje. Makar za to što ponekad iskomplikuje ono što je krajnje jednostavno :) I svakako zato što ne preza da bez pardona uleti u sukob, i to s punom SEO-svešću da google sve pamti.  Blistav momenat: spor sa Bjutijem i ekipom sa Srbovanja:

4.      Bluesmen. Ovo nije zvezda, ovo je kometa. Ponekad promakne internet nebom  i sve osvetli na Dont hate the media, become the media. Mislim da smo se jednom sreli i upoznali na nekoj davnoj e-trgovini :) ali može još par puta, ionako me odavno zezaju za „jesmo li mi? - 3x gospođo!“ . Osnivač DevProTalk. Blistav momenat: burleska o b92 blogerima protivu nezavisnh, koji pišu na svojim domenima  

5.      Lidija Stojčić. Možda je preterano što ova dama ulazi na svaku moju listu ali njeno prisustvo na webu, kao i offline je katarzično. Ukratko, doktorica, vegetarijanka, blogerka i urednica sajta Informacija.rs, jednog od 50 najboljih po izboru PC press.  Koja ne zna da kliza J Blistav momenat: članak o Belgrade Pride. Posledica: osvanula na sajtu Stormfronta kao državni neprijatelj! I niko da zucne u tradiconalnim medijima o tome.

6.      Tanja Vehovec Mooshema. Glumica. Marketer. Lektor. Izdavač. Suosnivač i organizator BlogOpena i pokretač projekta 365 lepih dana, projekta koji ima za cilj da crowdsourcuje sve ok ljude sa weba da podele ono o čemu se ovde na istoku ređe priča – lepa iskustva. Jedna od osoba s kojom možete da se smejete! Fascinantna. Blistav momenat: konkurs za ličnog sekretara (obavezna lektira!)

7.      Ivan Brezak Brkan. Urednik Netokracije i novinar. Čuven po tekstovima koji objašnjavaju do kraja ono što smo pre čitanja mislili da znamo, tako da sve postaje tacitno i kristalno jasno. Odličan izvor za admine, početnike i profesionalce bez razlike

8.      Slobodan Marković. Mislim da on ide u dinosaure ili ente. Tu od početka interneta, a odnedavno i bloger. Specijalni savetnik u MTID. Blistav momenat: prvi tweet „gumene bombone-medvedići  su keva“ (ili tako nekako!)

9.   Ivan Rečević. Čovek kome nije gadno da piše o poreskoj politici Srbije u poređenju sa drugim, pametnijim i poštenijim, praksama oporezivanja. Autentični preduzetnik i natural-born consultant. Piše na Dan u životu kompanije. Potpuno svež i neopterećen pristup. Blistav momenat: svaki web fest.

10.  Istok Pavlović. Boluje od startapitisa, bez prestanka pravi nove sajtove, pokreće nove projekte, i besomučno piše,  sasvim besplatno!. Blistav momenat: bacanje SEO-bombe u ime i za račun dr. Zorana Đinđića.  

11.  Dejan Nikolić. Njuz.net Čovek koji je odbijao godinama da priča na e-trgovini, a onda izašao na scenu i poručio svima prisutnima da je e-commerce viagra J))) Blistav momenat: objavljivanje članka Nenada Milosavljevića o Srbinu koji je ubio ajkulu.  Ovaj članak preneli su mosovski i njujorški mediji (dopuna linkova ide u subotu) kao realan, a umalo da preuzmu i Mythbusters.  

 Isto kao i Istok Pavlović, nije ušao u Utisak nedelje. Kao što nikada i neće, zato je ta emisija sve više i više irelevantna, iako se o njoj nedeljom uveče živo diskutuje na Twitteru (hashtag: #utisak). Ali to je posebna tema i zaslužuje poseban članak.

Zašto novine gube čitaoce? Zašto televizijama pada gledanost?  Ja znam. I predlažem da i vi kreirate svoje playliste.

Ova je napravljena kao odgovor na listi u Wannabe magazinu gde je Sonja Martić je nedavno kreirala listu internet zvezda   

Dakle evo još jedne liste, pa se sporite do mile volje da li je prava i ko ovde fali :)  Sonjine zvezde, Eniaca, Miloja, Strongmana i Debeljucu, ovaj put nećemo obraditi jer su već (zasluženo) dobili prostor u online magazinu Wannabe.

p.s. srediću fontove prvom prilikom, baguje nešto.

Da li je Srbija spremna :)

Danas je Blog Day, dan kada se šalje pozitivna energija i kada je zadatak (valjda) svakog blogera (koji je pri kompu) da preporuči 5 blogova..

Upoznajte ih:

Istok Pavlović - uvek kontroverzan, najčešće u pravu (čak i kada realno nije :), ovaj stručnjak za viralni marketing na svom sajtu moluje jedan novi svet sastavljen od internet običaja, internet brendomanije, i ljudi koji izazivaju blog-skandale (šifra: Čučković). Tvorac koncepta kako postati heroj za jedan dan predstavnik je serijskog preduzetništva, nešto poput Bransona samo na webu,. ovom balkanskom ili srednjeeuropskom, kako vam drago. Više o Istokovom "poremećaju" počitajte u članku "Startapitis - bolest savremenog čoveka".

Nebojša Krivokuća sa blogom Prešlicavanje definitivno krši sva "akademska" pravila o blogovanju: niti se drži jedne teme, niti određenog skupa tema :)) niti se pojavljuje na festivalima  blogera niti visi na twitteru. Piše o putovanjima, muzici, politici, oglašavanju i svemu što mu padne na pamet. Obavezno pogledati njegov blogroll - ako ste mislili da na srpskom webu nema priče o umetnosti a da nije ujedno i šarlatanska, prevarili ste se. Desetka za autentičnost i nepriklanjanje vikanju u glas i "trendovima" na webu.

Uroš Bjuti Nedeljković, jerkovački filozof, metafizičar i kojekude na svom sajtu Bjuti.info piše, čini se, samo onda kada ga nešto nervira. A nervira ga koješta: flaširana voda, televizija, zakon o bezbednosti u saobraćaju. U srpskoj blogosferi ostaće zapamćen po tome što se zalaže da se uz kupovinu internet modema polaže i test srpskog jezika i opšte kulture i po tome što mu se zapravo odurna ćirilica na internetu  - besprizorno sviđa :). Uprkos tome što za sebe tvrdi da je kreten (i insistira da ga samo tako reklamiram) neke Bjutišine postove mogu mirne duše da potpišu svi normalni ljudi - svima nam je dosta reality show-a i gluposti na TV. Pročitajte: Trovanje

Sećate li se crtaća sa aždajom koja se muči da piše? :)) Ova metafora poznata je svakom dobrom novinaru kada se muči sa leadom ili naslovom. Bedno Piskaralo aka Angelina Radulović je svoj sajt postavila tako da odgovara na nekoliko netaknutih tema u blogosferi - novinarstvo, roditeljstvo, zdravrstvo (zaštita potrošača). Retko izbalansirano pero, ponekad oštro (s merom) i tako ljudsko i odraslo :) Angelina nije u fazonu "moj tata je jači od tvog tate", ne preganja se i ne dodvorava. Crtice iz svakodnevnog života pisane su relaksirano i - za promenu, zrelo i bez imalo izmotavanja. Obavezno pročitajte celu sekciju Iluzije novinarstva

Još jedno britko novinarsko pero, ovaj put  stiže "iz lokala" tj, sa margina (kažu da se samo sa margina i prave najbolje inovacije!) - Novinarska Patka (Dragan Radović) u okviru portala Kovin Ekspres pokrenuo je blog na kome se nalaze teme pokupljene sa uredničkofg stola. Po obrazovanju pravnik, po profesiji vlasnik i urednik lokalnog štampanog medija koji krizu proživljava kudikamo drugačije od medijskih giganata, Novinarska Patka predstavlja glas tržišta, onog njegovog  zdravog dela, koji prihvata promene ponekada ih anticipirajući, i koji ume da o oglašavanju i etičkim problemima u novinarstvu govori kao praktičar a ne kao teoreta (akcenat je na ovome jer previše je wanna be-ja na srpskom webu, dođavola, treba i ovo reći: demonstrirati znanje ne znači prepisivati iz knjiga i od kolega, niti ostrašćeno pljuvati po istima). Zajedno sa sajtom "Dan u životu kompanije" (autor: Ivan Rečević) Radović nezadrživo ljulja našu "baru bez krokodila" talasima slobodnog preduzetništva i slobodnog mišljenja i govora.  Da li smo spremni za njih? Rekoh već jedared, i ne škodi ponovo: sajtovi koji u post-komunističkoj Srbiji (ili: Jugosferi) promovišu slobodno tržište su šta drugo do božanska intervencija.Kao sinjski vitezovi - pravo u sridu.  Cheers!

Znam da je zadatak da dam  5 preprouka za čitanje, ali nikako ne mogu da izostavim dragu Mariju Spasojević - Drveni advokat , jedinstvenu po ženskom pismu i čistom neizmotavajućem, gotovo anti-narcistilčkom stilu. Ne mogu da ne pomemem Milicu Čaliju koja priča priču o komunikacijama pod motom "sve je komunikacija" (hvala joj, slažem se :),  i ne bi nipošto bilo u redu da izostavim britku na jeziku Lidiju Stojčić sa sajtom Dijicina blogoreja, jednom krajnje neortodoksnom i organično-feminističkom tvorevinom.

P.S. Za preporuke na hrvatskom webu nećete morati da čekate sledeći Blog  Day, obećavam.

Inače, TED je godišnji događaj na kojem govore vodeći svetski mislioci i praktičari. “TED” je skraćenica za Technology, Entertainment, Design (tehnologija, zabava, dizajn) – što predstavlja tri široka tematska područja koja zajedno oblikuju našu budućnost. Tako je to bilo u početku, davne 1984. godine kada je TED osnovan. U međuvremenu, TED konferencije su prerasle u događaje na kojima se govori o najrazličitijim fenomenima, oblastima i idejama koje u određenoj meri oblikuju našu budućnost. Stoga sa pravom mnogi učesnici i ljubitelji TED konferencije nazivaju “izletima u budućnost”.

Na TED konferencijama su govorili gotovo svi značajni savremeni mislioci, a među najpoznatijima su Bill Gates, Philippe Starck, Gordon Brown, Sir Richard Branson, Paul Simon...TED konferencija je po prvi put organizovana 1984. godine u Montereju u Kaliforniji.
U okviru ovog projekta, i u duhu ideja vrednih širenja, kreiran je program TEDx. Iako je svaki TEDx odobren od strane “velikog” TEDa, to je mreža nezavisno organizovanih konferencija na kojima se zainteresovani okupljaju da bi doživeli iskustvo slično „velikim” TED konferencijama.

Obavezan element TEDx konferencija jesu projekcije TED predavanja (TEDTalks), koje čine petinu sadržaja svih predavanja. Ostala predavanja će se održati uživo, a predavači će svoje ideje izlagati najduže 18 minuta. Kako je TED specifičan performans koji ima za cilj da inspiriše, a ne samo da informiše, način na koji se predstavljaju ideje podjednako je važan kao i sam sadržaj izlaganja.

TEDx ima ambiciju da podstakne inspiraciju kod predavačica i predavača, koji bi pred zainteresovanom publikom podelili lična saznanja ili svoje projekcije budućnosti bez straha da neće biti shvaćeni “kako treba”. Pored predavanja uživo i projekcije predavanja sa TED konferencija, značajan deo svih TED događaja su pauze i neformalna druženja, koja na kreativan način podstiču upoznavanje i saradnju među učesnicima.

Značaj konferencije TEDxBelgrade je u tome što pruža priliku misliocima iz naše zemlje da predstave svoje ideje, razmišljanja ili vizije, koje će biti predstavljene mnogobrojnoj TED zajednici u čitavom svetu. Prenos konferencije će biti na internetu, a nakon konferencije, sva predavanja titlovana na engleski jezik će biti dostupna svakom korisniku interneta i organizatorima TED konferencije, koji će možda nekog od naših govornika uvrstiti u TEDGlobal konferenciju, koja predstavlja okupljalište najvećih svetskih umova.

Među govornicima na TED konferencijama do sada su bili Stephen Hawking, Steve Jobs, Bill Gates, Gordon Brown, Any Lenox i mnogi drugi mislioci koji su baš na TED konferencijama iznosili svoje ideje i predloge kako da svet postane bolji.